VANTELESNA OPLODNJA: JEDNOSTAVNO OPISANA
Parovi koji žele decu ponekad prebrzo počinju da strepe od problema sa začećem. Činjenica jeste da u svetu, pa i u Srbiji, jedan od šest parova ima problema da postignu trudnoću – ali se retko pominje da većina od te „šestine parova“ uspešno prevaziđe probleme sa neplodnošću, o čemu smo već pisali.
Pored brojnih medicinskih i nemedicinskih tretmana i metoda koje mogu da pomognu da dođete do potomstva, u slučajevima kada i pored svog truda ne dolazi do trudnoće, parovi se okreću vantelesnoj oplodnji, koja je proverena metoda za tretiranje neplodnosti. Evo jednostavnog, ali detaljnog opisa vantelesne oplodnje i koraka koje ona podrazumeva.
Šta je vantelesna oplodnja?
Vantelesna oplodnja (skraćeno: VTO; druga skraćenica koja se često koristi je IVF – od „in vitro fertilization“) je jedna od dve metode medicinski potpomognute oplodnje (MPO, ili ART – od „Assisted reproductive technology“).
Druga metoda koja se često koristi je intrauterina inseminacija (IUI). O razlikama između ove dve metoda možete da pročitate ovde.
Proces vantelesne oplodnje se odvija u laboratoriji. Procenat uspeha je veći od intrauterine inseminacije i daje preciznije informacije o toku samog procesa pacijentima, jer se razvoj embriona u laboratoriji prati tokom nekoliko dana.
Ovaj proces podrazumeva ekstrakciju jajne ćelije iz tela žene, uzimanje uzorka sprema od muškarca i ručnu oplodnju jajne ćelije spermom u laboratorijskoj posudi – dakle van tela žene. Ukoliko dođe do začeća, embrion ili više embriona se usađuju u žensku matericu.
Kada se pribegava vantelesnoj oplodnji?
Sledeći medicinski nalazi koji prouzrokuju smanjene šanse za začećem (neplodnost) su situacije kada je moguće pristupiti vantelesnoj oplodnji:
Kod žene:
- Blokirani ili oštećeni jajovodi
- Poremećaji kod ovulacije
- Hirurški odstranjen jajovod ili oba jajovoda
- Prestanak funkcije jajnika
- Miomi materice
- Genetski poremećaji
Kod muškarca:
- Smanjena pokretljivost spermatozoida
- Smanjeni broj spermatozoida
Kako izgleda postupak vantelesne oplodnje?
Izvođenje vantelesne oplodnje ima pet koraka:
1. Stimulacija jajnika
Na početku procesa, žena počinje da uzima folikulostimilušući hormon (FSH) koji pospešuje rast jajnih ćelija. Ovaj hormon se uzima putem injekcija koje žena može sama sebi dati, ispod kože. Ginekolog će u ovoj fazi uobičajeno predložiti početnu folikulometriju – ultrazvučni vaginalni pregled uz pomoć kojeg se procenjuje broj folikula koje su spremne za sazrevanje. Uz pomoć uzorka krvi, u laboratoriji će se proveriti nivoi hormona.
2. Aspiracija: vađenje jajnih ćelija
U ovoj fazi se prati rast jajnih ćelija – biće neophodno nekoliko pregleda – folikulometrija, radi utvrđivanja povoljnog dana kada će se administrirati „stop injekcija“, koja se još zove i „okidač ovulacije“. To znači da su folikule dostigli dovoljnu veličinu, odnosno da su jajne ćelije u njima sazrele dovoljno da bi se mogle izvaditi.
Aspiracija je manji hirurški zahvat, ali kako se izvodi u opštoj anesteziji, treba uraditi pripremu koja se sastoji od uzimanja antibiotika i pražnjenje creva.
3. Doniranje sperme
Na sam dan aspiracije, partner treba da dâ uzorak sperme, jer će se istog dana pristupiti i narednom koraku – oplodnji.
4. Inseminacija: oplodna jajnih ćelija
Jajne ćelije koje su izvađene se mešaju sa spermom u embriološkoj laboratoriji, u uslovima koje stimulišu oplodnju. Embriolozi prate razvoj embriona (oplođene jajne ćelije). Oni embrioni za koje se proceni da imaju najveće šanse da opstanu se biraju za sledeći korak.
5. Embriotransfer: usađivanje embriona u matericu
Tri do pet dana nakon aspiracije i inseminacije, odabrani embrioni, koji imaju najveći potencijal se usađuju u matericu. Uobičajeno je usađivanje do četiri embriona. Razlog za usađivanje nekoliko embriona umesto samo jednog je povećanje šanse za uspešnom trudnoćom. Preveliki broj usađenih embriona može da dovede do neželjenih komplikacija.
Za većinu žena postupak embriotransfera je bezbolan: koristi se mala cev uz pomoć koje se embrioni usađuju u matericu. Osam do dvanaest dana nakon embriotransfera, radi se test na trudnoću. Kompletan postupak vantelesne oplodnje, od početka uzimanja injekcija (faza 1) do embrio transfera (faza 5), traje uobičajeno dve nedelje, a u nekim slučajevima tri do četiri nedelje.
Koja je šansa za uspešnu vantelesnu oplodnju?
Brojni faktori utiču na procenat uspešnosti vantelesne oplodnje. Uzrok neplodnosti kod žene i/ili kod muškarca, kvalitet života, način ishrane, prethodne trudnoće kao i brojni drugi uzroci. Starost žene je jedan od faktora koji u većoj meri utiče na uspešnost vantelesne oplodnje. Uspešan broj porođaja kao posledica vantelesne oplodnje je:
- 41-43% za žene do 35 godina starosti
- 33-36% za žene od 35 do 37 godina starosti
- 23-27% za žene od 38 do 40 godina starosti
- 13-18% za žene preko 40 godina starosti
Iz ove statistike se jasno vidi zašto je vantelesnu oplodnju ponekad potrebno ponoviti nekoliko puta.
Pre nego što vam ginekolog preporuči vantelesnu oplodnju, neophodno je da i muškarac i žena prođu određene preglede u pokušaju da se ustanovi uzrok neplodnosti. Brojni parovi u stvari nemaju medicinskih problema već prosto ne „pogode“ kada treba da imaju seksualne odnose, odnosno kada su ženi plodni dani, jer je kalendarska metoda računanja plodnih dana često neprecizna ili nepouzdana iz meseca u mesec. Naš mini mikroskop je jednostavna i dokazana metoda za precizno i pouzdano utvrđivanje plodnih dana. I zato, pre nego što se zaletite kod ginekologa u strahu da ste vi ili vaš partner neplodni, proverite da li je vaša metoda za određivanje plodnih dana pouzdana!