RAZLIKE IZMEĐU VEŠTAČKE OPLODNJE I INSEMINACIJE
Kada parovi imaju problem da zatrudne, dve najčešće metode medicinski potpomognute oplodnje (MPO, ili ART – od „Assisted reproductive technology“) su intrauterina inseminacija (IUI) i vantelesna oplodnja (VTO, ili IVF – od „in vitro fertilization“). Koje su glavne razlike između ove dve metode?
Intrauterina inseminacija je jednostavna tehnika, koja se primenjuje kod parova kod kojih postoji određena smetnja prilikom začeća.
Odlučujući preduslovi za ovaj tretman su: dobro prohodni jajovodi, neostvarivanje željene trudnoće u periodu kraćem od 3 godine i dobar kvalitet sperme. U najvećem broju slučajeva se preduzima do 4 pokušaja inseminacije. Procenat verovatnoće ostvarivanja željene trudnoće, u zavisnosti od prethodnih uslova, na ovaj način može ići i do 25-30%.
Vantelesna oplodnja je potpuno drugačiji metod: oplodnja polne ćelije (gameta) se odvija u laboratoriji. Procenat uspeha je veći i daje preciznije informacije o toku samog procesa pacijentima, jer se razvoj embriona u laboratoriji prati tokom nekoliko dana.
Oba tretmana zahtevaju posebne medicinske instrukcije. Stoga je važno da ordinirajući lekar precizno informiše svakog pacijenta.
U nastavku je deset osnovnih razlika između ove dve metode:
INTRAUTERINA INSEMINACIJA | VANTELESNA OPLODNJA | |
1. | U pitanju je prenos prethodno pripremljene sperme, koja se unosi u matericu. Žena prethodno ima tretman u kojem se stimuliše ovulacija. | Sastoji se od uzimanja jajnih ćelija, čemu potom u laboratoriji sledi oplodnja. Tako nastali embrioni se usađuju u matericu. |
2. | Oplodnja (sjedinjavanje jajne ćelije i spermatozoida) se odvija u jajovodu. | Oplodnja se odvija u laboratoriji klinike. |
3. | Jednostavan metod, gde nije potrebno uzimanje jajnih ćelija. | Veoma složen metod operativnog uzimanja jajnih ćelija i oplodnje u laboratoriji. |
4. | Stimulacija jajnika je minimalna, da bi se izbegla višestruka trudnoća. | Stimulacijom jajnika se dobija između 6 i 15 jajnih ćelija. |
5. | Sam metod je jeftiniji nego vantelesna oplodnja. | Finansijski izdatak je viši nego kod intrauterine inseminacije. |
6. | Šanse za uspeh su nešto manje. Oko 15% tretiranih parova mogu da računaju na pozitivan ishod. | Tretman donosi veće šanse za uspeh. U pojedinim slučajevima verovatnoća ostvarivanja trudnoće ide i do 60%. |
7. | Uspeh je gotovo nemoguć kod zapušenih jajovoda ili lošeg stanja sperme. | Šanse za uspeh su veoma visoke, osim u izuzetnim slučajevima oštećenja jajovoda ili lošeg kvaliteta sperme. |
8. | Prognoza uspeha nije tako dobra kada se trudnoća ne ostvaruje prirodnim putem u 3 godine, kada je spermogram loš ili žena ima dijagnostifikovanu endometriozu. | Ovaj metod predstavlja metod izbora kod parova s dužom istorijom neostvarivanja željene trudnoće, kod loših rezultata spremograma ili kod žena s dijagnostifikovanom endometriozom. |
9. | Tokom procedure žena nema dovoljno informacija o samom toku procesa. | Tokom procedure se žena obaveštava o reakciji jajnika na stimulaciju, o kvalitetu jajnih ćelija, kao i o oplodnji i razvitku embriona. |
10. | Inseminacija je metod s dobrom prognozom kod mladih i kod parova koji nemaju dugu istoriju neostvarivanja željene trudnoće, kod muškaraca sa dobrim spermogramom i kod žena bez dijagnostifikovane endometrioze ili bez oštećenja jajovoda. | Vantelesna oplodnja je metod s najvišim stepenom uspeha u okvirima potpomognute reprodukcije i prvi metod izbora u najvećem broju slučajeva. |